Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gosn. Èeda i još jedan...
Bio sam nov u tom stripu
komšijin mali kog' su pustili da gleda...
Stari Nestorov potpalivši korov tad reèe mi:
"Ti si mlad, ti æeš dospjeti za taj hlad..."
Jednom je prošla kraj mene
sa tipom kog' sam znao taman da se javim...
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za žur (ili bluz, ne znam)
u mojoj glavi...
Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom
i sve što veæ sleduje...
Neka, lutko, u redu je...
HEJ, SVE TO DOÐE NA SVOJE
ODAVNO PRAVILA ZNAM
SAMO TUGE SE BROJE...
HEJ, OPET TORNJEVI TUKU NA SV.LUKU
JESEN JE KRIVA...UVEK ME RASTURI SIVA...
Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav-PRAVU, ŠAŠAVU I SILNU...
Vozio hiljadu milja
k'o onaj ružni Francuz
u prelepom filmu...
Vukle me šine pod toèak mašine,
al' ona me spasila...
sve je druge ugasila...
Jednom su palili lišæe
sa one lipe dim je lebdeo do neba...
Na koncu, nema ih više-
stari Nestorov, gosn. Èeda i još jedan...
'ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...
i shvatit æe kad-tad
DA NE ZNA ŠTA JE HLAD...
